ВО ПРВО ЛИЦЕ
Театарот – воздухот во шумата
- ЗА СЕБЕ: Овен. Се си пишува таму.
2 . ЗА ЉУБОВТА: Си се имаме! Најдобар пријател, ама баш. Мотиватор. Поддршка. Се!
- ЗА ЖИВОТОТ: Како најтрнлива патека во шумска природа – прекрасна.
- ЗА ТЕАТАРОТ: Поврзано е. Театарот ми е воздухот во шумата.
- ЗА ДОБРОТО: Сте го виделе? Кај отиде?!
- ЗА ЗЛОТО: Кога ќе замине?!
- ЗА НЕПРИЈАТЕЛИТЕ: Ги мислам. Губам време. Таков сум. Поттекст ми се најчесто. Помага.
– А, ПРИЈАТЕЛИТЕ? Тука нека се! Ги сакам !
- ЗА ГЛУМАТА ВО ЖИВОТОТ: Преглумување е. Не чини.
- ЗА СЦЕНСКАТА ПРАШИНА: ЗАВИСНИК!
- ЗА КОЛЕГИТЕ: Ги има многу. Малку од нив се добри луѓе. Вистински добри.
- ЗА НЕОДИГРАНИТЕ УЛОГИ: Сите по ред. Жан на 30, Ричард, Фауст на 40. Хах.
12 . ЗА ИДЕЈАТА: Ја има. Уште повеќе кога гледам барем една остварена.
- ЗА СОНОТ: Момент на авантура во главата.
- ЗА ЈАВЕТО: Дел од авантурата пред себе. Ама дел, добро де.. делови..
- ЗА ВИНОТО: За пивото и пивото.
- ЗА СЕМЕЈСТВОТО: Премногу ги сакам. Двигател во животот.
- ЗА КРАЈ: Повелете на премиера или следни изведби. ” Дневникот на лудиот ” – Гогољ, ‘‘ Театар Фабрика ‘‘! Во четврток на 13ти, на ЕСРА 20.ooh. Или ако ве држи детски дух, в петок 15ти во Драмски на Снежана 🙂
- ЗА ЛУДИОТ ВО МЕНЕ: Тука негде е. Внатре и длабоко. Убаво му е Тој да не е, немаше никогаш да бидам актер. Не, немаше да бидам ни човек. Ме смее и ме тагува. Ме турка напред! Да живеам и доживувам се! Ве поздравува!