Во прво лице
АКО ЉУБОВ НЕМАМ, НИШТО НЕ СУМ
1. ЗА СЕБЕ сакам да се смеам, да умирам од смеење
2 . ЗА ЉУБОВТА: ако љубов немам, ништо не сум
- ЗА ЖИВОТОТ: благодарна сум и за радоста и за болката. Се е сега и овде. Се. Чистото време е љубов, изгубеното време е плач
- ЗА ТЕАТАРОТ: Го сакам! Прашината, мирисот, тремата. Безкомпромисен и смел. Трогнува и ежи. Од и до. Алфа и омега.
- ЗА ДОБРОТО Сеуште верувам во него, го негувам во себе
- ЗА ЗЛОТО толку е сеприсутно! Го прави светот неподносливо грд.
- ЗА НЕПРИЈАТЕЛИТЕ не се вредни за зборови
– А, ПРИЈАТЕЛИТЕ? Толку се малку, но се книга отворена
- ЗА ГЛУМАТА ВО ЖИВОТОТ Не благодарам!
- ЗА СЦЕНСКАТА ПРАШИНА прашина под рефлектор- цел космос…
- ЗА КОЛЕГИТЕ на исто патешествие сме
- ЗА НЕОДИГРАНИТЕ УЛОГИ ајде, што чекате?!
12 . ЗА ИДЕЈАТА Нејзиното потекло е мистерија, се јавува во дел од секунда, а чуда прави!
- ЗА СОНОТ не будете ме сеуште верувам!
- ЗА ЈАВЕТО ми се преплетува со сонот, но тука сум!
- ЗА ВИНОТО мммммм да!
- ЗА СЕМЕЈСТВОТО моето топло огниште, мојот сладок хаос, мое прибежиште, рачиња што се подаваат, ноќи неспани, смеа, плач, сигурност, радост, игра, љубов… се!
- ЗА АКТЕРКИТЕ СЕСТРИ Необична судбина! Толку различни една од друга, од трета, а една крв!
- ЗА КРАЈ: САКАЈТЕ!